MAROKO - "Ludilo" medina

Destinacije na severu Afrike poznate su po interesantnim plažama, pustinjskim pejzažima Sahare, planinskom lancu Atlas, arheološkim nalazištima, berberskim naseljima, a najviše po karakterističnim  starim utvrđenim gradovima, medinama. Medina ima u skoro svakom velikom gradu od Dakara u Senegalu do Egipta, prateći atlantski i sredozemni pojas na severu Afrike. Ima ih i na Siciliji, kao i na Malti. Praktično, svaki arapski grad značajnije istorije ima medinu. Prorok Muhamed osnovao je prvu islamsku zajednicu u gradu Medina, što na arapskom jeziku znači grad. Ubrzo je grad Medina postao model za izgradnju utvrđenih gradova arapskog sveta, po kome su i dobili naziv.

Medina u Fesu, Maroko

Najbolja zemlja za obilazak medina je Maroko, što zbog istorijski značajnih medina, što zbog bezbednosne situacije u odnosu na druge zemlje. Ipak, svaka medina predstavlja neki poseban svet, različit od drugih delova grada u kojem se nalaze. Sve imaju krivudave uske ulice, nalik na lavirinte, veliki broj džamija, medresa, hamama, trgova, šukova, zanatske radnje, pune ulice ljudi i neku posebnu atmosferu. Medine predstavljaju jezgro svakog većeg grada, po njima možete meriti karakter lokalnog stanovništva. Velika su nepoznanica za turiste, pa je pre posete potrebno pročitati neke savete za prijatniji boravak u njima. 

Medina u Esauiri (Essaouira), Maroko

Ipak, koliko god spremni bili, knjiga i vodiča pročitali, ovi interesantni utvrđeni gradovi će vas iznenaditi. Svaka medina je lepa na svoj način, svaka ima svoj stil u kojoj je građena i neki poseban ritam života, potpuno stran zapadnom svetu. Normalna je stvar da se izgubite, osetite potpuno nemoćnim, da skoro poludite od gužve i prodavaca koji baš vama žele da prodaju svoj proizvod. Ali samo opušteno, to je upravo ta draž medina. Što pre to shvatite, pre ćete početi da uživate u raskoši lavirinta ispunjenog hiljadama prodavnica, gde bukvalno možete naći sve. 

Šuk u Marakešu (foto: B. Komazec)

U nekim medinama saobraćaj nije dozvoljen, kao što je to slučaj u Fesu, gde čak ni motori nisu dozvoljeni. Transport robe i ljudi obavlja se pomoću magaraca,  zaštitnog znaka ovog grada. U Marakešu je dozvoljeno koristiti motore po celom gradu i automobile u nekim delovima. Motori zuje pored vas kao osice, prosto ne znate odakle će se pojaviti. 

Magareći taksi u Fesu

Putnici često bukiraju smeštaj u medinama jer žele da budu u centru dešavanja i da dožive jutra koja imaju neki poseban šmek u ovim utvrđenim gradovima uskih ulica.

Jutro u Fesu

U medinama uglavnom nema klasičnih hotela, već riada, tradicionalnih kuća ili palata sa unutrašnjim dvorištem ili holom koji je visok koliko i sam riad. Ove građevine nemaju prozore na sobama, već staklene kupole na vrhu kroz koji se širi svetlost po celom objektu. Građene su u područjima gde su velike vrućine česta pojava, pa je ovaj način gradnje idealno rešenje za održavanje hladovine u objektu.

Unutrašnjost riada u Marakešu (foto: B. Komazec)

Doručak će vam biti serviran na krovu riada, sa pogledom na ceo grad. Nema lepšeg načina da počnete dan u Maroku. Sa krovova riada možete videti skoro celu medinu i uživati u posebnoj atmosferi.

Doručak na krovu riada u Esauiri

Odabir smeštaja u medinama nekih gradova može dovesti do određenih problema, posebno u velikim medinama kao što su Fes i Marakeš, gde orijentisanje predstavlja najveći problem. Riadi često nisu dobro označeni. GPS uređaji zbog uzanih ulica slabo rade. U većini slučajeva vam ni mape ne mogu pomoći, pa je neminovno da tražite pomoć od lokalaca. Tu nastupa novi problem. Svi jako žele da vam pomognu, svi znaju gde je vaše prenoćište, ali traže novac za tu uslugu i prilično su uporni. Činjenica je da ćete teško sami naći vaš riad, sem ako nije jedan od najpoznatijih i najskupljih u gradu. Tada sledi cenkanje, psihološke igre. Oni procenjuju vas, vi njih, što može da potraje neko vreme. Na kraju, u večini slučajeva, posetilac se predaje i plaća lokalcu da ga odvede do smeštaja. 

Pomoć domaćina

U početku vam nije pravo kako stvari funkcionišu, možda ste čak i besni, ali ubrzo shvatate da je to jednostavno tako. Turisti dolaze u medine da bi uživali u njihovoj lepoti, naučili nešto novo iz istorije, da bi putovali kroz vreme, vekovima u prošlost. Sa druge strane, snalažljivi lokalci su tu zbog turista, jer žive od njih. Nekako, jedno bez drugog i ne ide. Kasnije vam je sve to simpatično.  

Bab Bou Jeloud kapija u Fesu

Naravno, postoji način da se izbegne lutanje po medini. Najvažniji savet za sve koji bukiraju smeštaj u medini, posebno u Fesu i Marakešu, je da se dogovore sa domaćinom riada da ih sačeka kod jedne od brojnih kapija grada. Ovo posebno važi za turiste u jednodnevnoj poseti, jer toliko toga ima da se vidi za tako kratko vreme. U nekim medinama postoje putokazi do glavnih atrakcija, kao i info punktovi koji su od velike pomoći.

Putokaz do najvećeg trga u Marakešu

Neke medine je skoro pa nemoguće obići samostalno za jedan dan ili pola dana. Zato je najbolje naći vodiča preko lokalnih turističkih agencija, svog domaćina iz riada ili čak angažovati nekog lokalca na ulici. Ljudi se sami nude da vam pokažu grad, za novac, naravno. Nekada i preteruju u toj svojoj nameri, pa vas prate više stotina metara dok im jasno ne pokažete da ne želite njihovu "pomoć". Nažalost, u medinama se sve plaća. I za najmanju uslugu treba dati bakšiš. Svi će vam govoriti da ste njihov prijatelj, grliće vas sa osmehom na licu, ali zna se, pare na sunce. Moj savet je da prihvatite njihovu igru. Šalite se sa njima na njihov način. Napravite štos, tražite vi njima pare, sa osmehom na licu, naravno. Videćete da su prijateljski nastrojeni, verovatno će im se dopasti vaš potez. Onda možete i da se slikate sa njima za džabe, čak.

 Nadmudrivanje uspelo

Možda će se neko posle ove priče zamisliti da li uopšte vredi posetiti medine u Maroku. Odgovor je, i te kako vredi! Nigde nećete naći takav raskoš zanatskih radnji, raznih pijaca, poslastica, začina, veselih ljudi, neverovatnih građevina, očuvanih istorijskih gradova. Medine bez te specifične atmosfere ne bi bile interesantne. Važno je biti spreman za pozitivni haos - ludnicu koja vas tamo očekuje.

Jemaa El Fna, najveći trg u Marakešu

Pored velikog broja džamija, medresa, palata i hamama, najveća atrakcija za turiste su pijace - šukovi. U velikim medinama postoje posebne pijace za začine, kožu, nakit, suvenire, grnčariju, voće i povrće itd. Praktično sve možete naći u medinama. Od prirodnih lekova za svaku boljku, pa sve do "čuvenog" marokanskog hašiša. Često će vam se desiti da pored vas prolaze momci i šapuću vam haš, haš, ili šiš,šiš...

Neobični prirodni preparati na tezgama

Medine su najbolji reprezenti područja u kom se nalaze. Po medini možete proceniti i koja je struktura stanovništva zastupljena. Da li je sredina mirnija ili opasnija. Pored lepih, u ovim starim gradovima ima i loših stvari. Marakeš se smatra najopasnijim gradom, iako možete videti policiju na skoro svakom koraku. Veliki broj turista je primamljiv plen za džeparoše pa ih tamo ima u velikom broju. Turistima se takođe savetuje da ne zalaze noću sami u mračne ulice. Poslednjih godina u velikim medinama postoje i policajci u civilu što po rečima domaćina garantuje bezbednost posetilaca. 

Medina u Tangeru

Najveći broj posetilaca u medine dolazi zbog šopinga. To posebno važi za turiste iz zemalja gde se na pijacama ne praktikuje cenkanje. Većini je teško da shvate kako sve to funkcioniše, kako se to trgovcu isplati, itd. Upravo je to najveća draž posete šukovima. 

Cenkanje na delu, Marakeš (foto: B. Komazec)

Trgovci obožavaju cenkanja jer je to način trgovine koji u ovim krajevima postoji vekovima. Iako ljudima iz kapitalističkih zemalja to nikako nije jasno, trgovcima nije cilj da uzmu što više para, već da od prodaje naprave dobru zabavu i da imaju prisniji kontakt sa mušterijom. Ipak, koliko god da spustite cenu, trgovac će zaraditi novac.

Velik izbor koštunjavog voća i začina u Marakešu (foto:B.Komazec)

Ne postoje neka posebna pravila kod cenkanja, ali je bitna upornost. U zavisnosti šta želite da kupite, počnite sa spuštanjem cene za čak četiri puta od trenutne. Budite ravnodušni, ali uporni da što više spustite cenu. Nemojte prodavcu pokazati da jako želite proizvod koji on prodaje. Procenite koja je donja granica za prodavca pa se ravnajte po njoj. Napravite neku šalu, uživite se u celu priču. Tako će vam kupovina biti još slađa.

Pravi trgovci vole šalu i rado se slikaju sa turistima

Posetite pijace sa začinima u kojima pored tezgi postoje i prodavnice začina, prirodnih preparata za zdraviji život i raznih preparata za negu tela.

Prodavnica u Marakešu

Prodavnice su velike i liče na apoteke. Uglavnom su u vlasništvu porodica u kojima se posao prenosi sa kolena na koleno. U njima možete naći začine iz svih krajeva sveta, prirodne lekove, pomade, mirišljave soli, itd. Vlasnik prodavnice će vas dočekati na vratima i povesti u obilazak. Malo ko može ostati ravnodušan na takvu ponudu proizvoda kojih je teško naći u Evropi ili Americi.

Šarenilo prodavnice

Obavezno kupite začine, jer u Maroku možete naći najkvalitetnije. Mnogi poznati kuvari dolaze u Marakeš samo zbog začina. Iznenadićete se šarenilom paleta sa začinima. Od vama potpuno nepoznatih, do začina široke potrošnje, ali u velikom broju varijanti.

El Jadida

Marakeš, Fes, Meknes i Rabat su, pored svoje bajkovite lepote, najinteresantnije za šoping. Neke medine, poput El Jadida-e i Chefchaouen-a su same po sebi interesantne zbog svog jedinstvenog arhitektonskog stila.

Plava medina, Chefchaouen

Izgled medine zavisi i od spoljnjeg uticaja sila koje su vladale određenim područjima.

Tanger

U medinama možete naći najkvalitetnije proizvode od kože, svile i raznih prirodnih tkanina. Najbolja mesta za to su Fes i Marakeš. Ukoliko angažujete vodiča da vam pokaže medinu, velika verovatnoća je da će vas povesti u obilazak kožara i tkačnica. Vlasnici  će vas dočekati sa interesantnim pričama o tradicionalnom procesu proizvodnje. Sve se radi na starinski način, svi proizvodi su pravo malo umetničko delo.

Velika zanatska radnja za proizvodnju kože u Fesu

Videćete bazene koji služe za štavljenje i bojenje kože. Cilj prodavca je da vas svojom pričom privoli da kupite nešto iz njegove bogate ponude proizvoda.

Bazeni za bojenje kože u Fesu

Kada posećujete ovakve zanatske radnje sa obilaskom cele proizvodnje, treba da budete svesni da vas neće tako lako pustiti da idete dalje ukoliko ne kupite nešto. Trgovci su veoma sujeverni po tom pitanju. Posebno kada je petak, veoma važan dan za trgovinu u Maroku. Tražiće vam neki bakšiš za obilazak ukoliko ne kupite ništa, čisto da mu ne prizovete maler. Zato je najbolje da kupite nešto ako vam se dopada, ali se cenkajte i maksimalno spustite cenu, pristaće. Tkačnice su, pored kožara, neizbežne u velikim medinama. Tu se prave razni odevni predmeti, ćilimi, pokrivači, jastuci, stoljnjaci, marame... Sve se radi od raznih prirodnih materijala, od kojih su mnogi neuobičajeni za posetioce sa zapada. Ovde možete kupiti tkaninu pravljenu od agave, nalik je svili, ali ima jednu neverovatnu osobinu, ne može da se zapali.

Demonstracija proizvoda u tkačnici, tkanina od agave (dole)

Obilazak medina najbolje je početi u jutarnjim časovima, posebno ako želite da posetite medrese i muzeje gde se ulaz uglavnom plaća. Radno vreme je najkasnije do 17h.

Medresa Al Atarin u Fesu

Poželjno je imati vodiča u većim medinama, ali će vas oni voditi na mesta najpopularnija za turiste. Ukoliko ste avanturistčkog duha, prošetajte sami kroz medinu pošto upoznate glavne orijentirne tačke u šetnji sa vodičem. 

Raskoš Marakeša

Videćete mnoštvo ulica, građevina i prodavnica po vašem ukusu. Svaka medina kada se "zagrebe" ispod uobičajenih ruta masovnog turizma, krije mnoštvo lepih prizora koje čuva samo za sebe i svoje meštane.

Marakeš

Budite oprezni i nemojte zalaziti u ulice koje vam se čine nebezbednim. Najbolje je biti u blizini ruta kojima se kreću turisti, tako se nećete izgubiti i nećete morati da brinete za vašu bezbednost. U manjim ulicama ćete naći bolje i povoljnije prodavnice od onih  u glavnim.

Medina u Kazablanki

Često se dešava kada obilazite neku interesantnu zemlju, da nemate dovoljno vremena da vidite sve što ste isplanirali, ili pak, da usput otkrijete još interesantnih mesta, vrednih vaše posete. Takve su medine Maroka. Svojom lepotom i ludom atmosferom, teraju vas da ostanete što duže i istražite ove mistične istorijske utvrđene gradove.

Essaouira

Teško je dati pravi savet koliko je vremena potrebno za posetu medina. Sve zavisi od toga šta želite da vidite i doživite. Za najveće medine, Fes i Marakeš, treba izdvojiti bar dva dana. Ostale medine je moguće videti za jedan. Idealno bi bilo provesti neko duže vreme u svakoj od medina, ali je to u savremenim turističkim kretanjima veoma retko.

El Jadida

Obilazak marokanskih medina sigurno će ostaviti snažan utisak na svakog posetioca. Posebno na one koji vole da maštaju i žude za drugačijim mestima od okruženja u kojem žive. Život u medinama je posve drugačiji i od samih gradova u kojima se nalaze, posebno od država Evrope ili Amerike.

Uobičajena slika iz medine, Marakeš

Sve u svemu, medine su lepe, nekada više, nekada manje. Mogu biti kao iz bajke, isto tako, kao iz noćne more. Ali imaju tu neku atmosferu koja vas tera da ih upoznate, da se preselite u neku drugu dimenziju, u neki paralelni svet. U njima je sve haotično, energično, ali i mistično. U njima je sve "ludo", zato jedva čekam dan kada ću ih opet posetiti.

OSTRVO VATRE I LEDA - IV deo

Obilaskom prelepe okoline jezera Myvatn, duboko smo zašli u istočnu polovinu Islanda. Područje na kojem živi samo 14.000 stanovnika. Pustinjski pejzaži isprepletani poljima lave, vremenski uslovi koji se za kratko vreme mogu preokrenuti. Na ovom prostoru postoji samo jedan zakon, zakon prirode. Putnike često mogu da zadese ozbiljni problemi, ako loše procene vremenske prilike i "ne osluškuju" šta priroda ima da kaže. 

Put prema vodopadu Dettifoss

Jedno od takvih područja je put prema najmoćnijem vodopadu Evrope, Dettifossu. Dolina koju useca reka Jokulsa a Fjollum pripada Nacionalnom Parku Vatnajokull. Reka izvire ispod ledene kape najvećeg islandskog glečera Vatnajokulla, presecajući visoravan u unutrašnjosti do samog severa Islanda gde se uliva u Oxarfjordur. Na svom putu reka skupi ogromnu količinu vode sa visokih platoa. 

Dettifoss (www.northiceland.is)

Dettifoss je najveći vodopad Evrope po količini izbačene vode, sa prosečnim protokom od 193 m3/s. Širok je 100 metara i ima pad od 45 metara, gde je ogromna količina vode "isklesala" kanjon Jokulsargljufur.

Mokar i oduševljen, Dettifoss

Zbog velike količine vode koja vas zapljuskuje sa svih strana, duži boravak pored vodopada nije moguć. Gotovo je sigurno da ćete biti potpuno mokri, što može biti veoma opasno ako nemate rezervnu odeću. Dettifoss nije lep kao većina atrakcija Islanda, ali je mesto na kome ćete osetiti moć prirode i naučićete da je poštujete. Uzvodno od Dettifossa nalazi se vodopad Selfoss sa padom od 11 metara.

Vodopad Selfoss

Vožnja rutom 1 ka istočnim fjordovima, može se gledati kao posebna atrakcija. Fantastični pejzaži koje formiraju prostrana polja oskudne vegetacije iz kojih izviru neobični planinski vrhovi. Imate utisak da se nalazite u nekom paralelnom svetu, u nekom SF filmu. Upravo je ovaj deo ostrva privukao mnoge filmadžije, kojima je Island idealna lokacija za "ulogu" neke druge planete i neobičnih svetova. 
  

Magični prizori istoka Islanda

Da je istočni deo ostrva najređe naseljeni deo zemlje, pokazuje podatak da najveći grad, Eggilstađir ima svega 2.260 stanovnika. Kao i većina "većih" gradova na Islandu ima aerodrom sa redovnim letovima za Rejkjavik.

Putnike na istoku Islanda najviše privlače fjordovi koje vode okeana duboko usecaju. Nekada je ovaj deo zemlje bio pokriven ledenim glacijalnim pokrivačem, koji je otapanjem leda "isklesao" udubljenja u kopnu i omogućio morskoj vodi da prodre duboko u njega. Najposećeniji fjord je Seydisfjordur, luka u koju uplovljavaju poznati kruzeri. Iz ove luke plovi redovna linija "Smyril Line" za Farska ostrva (Torshavn) i Dansku (Hirtshals).

Smyril Line uplovljava u fjord (www.smyrilline.com)

Od Seydisfjordura dalje prema jugu pružaju se Mjoifjorđur, Eskifjođur, zatim veliki Rejđarfjorđur, Faskruđsfjordur, Stođvarfjorđur i Berufjorđur. Svaki od ovih fjordova ima naseljeno mesto sa razvijenom lokalnom zajednicom. Iako mali, ovi, za islandske uslove gradovi, imaju fabrike ribe i rukometaške klubove, pošto je to najpopularniji sport na Islandu. Fabrike za preradu ribe su uglavnom akcionarska društva i u njima u slučaju velikih ulova rade svi meštani danonoćno. Nije važno ko je ko u mestu, da li je lekar, advokat, ribar ili mesar. Kada je potrebno udružuju se, jer posle svi imaju koristi od toga. Od prirode se uzima, ali se i poštuje. Prosečnom Evropljaninu to je teško da razume, ali na Islandu je to zakon. Čovek ne prilagođava prirodu sebi, već uči kako da živi u skladu sa prirodom, poštujući njene zakone.

Stođvarfjorđur

Kroz živopisne fjordove, ruta 1 vodi na jug pored mesta Đupivogur do najvećeg grada na jugoistoku, Hofn-a, ribarskog grada poznatog po najboljem jastogu na Islandu. Smešeten je u blizini Hornafjordur fjorda. Početna je tačka za obilazak glečera Vatnajokull, i možda najveće atrakcije na Islandu, Jokulsarlon lagune glečera. U Hofnu možete posetiti interesantnu izložbu glečera i videti priču o ekspediciji na Vatnajokull.

Hofn

80 kilometara zapadno od Hofna, nalazi se jedinstvena prirodna pojava, laguna glečera Jokulsarlon. Laguna je zapravo glacijalno jezero koje se uliva u more. U nju se spušta led sa krakova glečera Breiđarmerkurjokull i kreira jedinstven prizor. 

Jokulsarlon laguna glečera

Neverovatan pejzaž koji formiraju sante leda svih nijansi od bele do plave boje, pravi su magnet za posetioce. Lagunu je moguće obići amfibijom ili čamcem "Zodiac": Vožnja amfibijom traje 30-40 minuta, zodijakom jedan sat.

   Amfibija, Jokulsarlon

Cena vožnje amfibijom je 4.000 ISK (26 eura), zodijakom 6.500 (41 euro). Prednost obilaska lagune plovilima je što možete prići santama leda, ploviti između njih, sve vreme od vodiča slušati priču o nastanku lagune i videti izbliza foke koje su stalni stanovnici Jokulsarlona.

Santa leda, Jokulsarlon

Boja santi leda u laguni nastaje kao posledica prelamanja svetlosti sunčevih zraka. Isto parče leda može da promeni boju više puta u toku dana. Laguna stalno menja izgled, i po boji i po obliku leda u njoj, nikada nije ista. Koliko god puta da je posetite, imaćete drugačiji doživljaj.

Spektakularni prizor, Jokulsarlon

Laguna glečera je često korišćena za scene poznatih svetskih filmova. Najpoznatija je po mestu snimanja James Bonda. Prvo 1985. godine, film "View to a Kill", zatim 2002. godine, film "Die Another Day", kada je laguna zatvorena na dva meseca, da bi se zaledila za potrebe snimanja scene jurnjave kolima po zaleđenoj laguni.

Scena iz filma "Die Another Day" (www.jamesbondwiki.com)

Ovaj kraj Islanda je retko naseljen pa nalaženje smeštaja može biti veliki problem. 13 km od lagune u pravcu Hofn-a, nalazi se Hali Country Hotel koji u svom sklopu ima restoran sa domaćom hranom. Cene su za islandske uslove veoma povoljne, uz izvanredan smeštaj i uslugu. Cena dvokrevetne sobe sa doručkom (Švedski sto) za dvoje, kreće se od 115 do 175 eura. Prosečna večera u restoranu je 30-40 eura. U ovom kraju zemlje i nemate nekog drugog, boljeg izbora. U sklopu kompleksa hotela nalazi se muzej posvećen jednom od najvećih pisaca na Islandu, Thorbergur Thorđarson-u. Inače, Island je zemlja sa najviše pisaca po glavi stanovnika. Svaki deseti Islanđanin ima objavljenu knjigu.

Thorbergur muzej i kulturni centar

Noćenje u blizini lagune glečera ima pozitivnu stranu, jer možete doživeti jutro u laguni. Tada su boje leda još intenzivnije. Sante leda koje su prethodni dan bile u sredini lagune, sutradan već mogu zaploviti okeanom. 

Led napušta lagunu i ulazi u more

Na izlasku iz lagune, na prelepoj plaži od crnog vulkanskog peska, možete posmatrati sante leda koje izlaze iz lagune i ulivaju se u more.

Borba sa ledom

Ruta 1 u pravcu zapada vodi  do rezervata prirode rta Ingolfshofdi, 30-ak kilometara od Jokulsarlona. Ovde možete uplatiti turu razgledanja rezervata sa glavnom atrakcijom, posmatranjem pafina (tukana). Cena je oko 4.000 ISK (26 eura).

Rezervat prirode, Ingolfshofdi (www.hof1.is)

Tura je sama po sebi atrakcija jer uključuje vožnju traktorom preko prostranih crnih plaža do rezervata prirode koji štrči iz vode i vulkanskog peska.

Ingolfshofdi tura

Rezervat je dobio ime po Ingolfuru Arnarsonu, prvom doseljeniku na Island. Smatra se da je upravo na ovom mestu prvi put kročio na ostrvo. Na samom rtu postoji spomenik posvećen njemu.

Pafin

Najveća atrakcija rezervata su omiljene ptice na Islandu, pafini (tukani). Oni su zapravo zaštitni znak Islanda. Ingolfshofdi jedno je od mesta gde možete videti ove simpatične ptice. Najviše ih ima na Vestman ostrvima, na jugozapadu zemlje. Na Ingolfshofdiju se mogu videti razne vrste ptica. Posebnu pažnju privlači Great Skua (Stercoranus Skua). Morska ptica, poreklom sa Farskih ostrva.

Great Skua

Put nas dalje vodi ka Skaftafellu, jednom od centara Nacionalnog parka Vatnajokull. Nekada samostalni nacionalni park, pruža bogat sadržaj posetiocima. Od pešačenja po atraktivnim stazama parka, do ture po glečerima pod punom zaštitnom opremom. 

Lednik Skaftafellsjokull

Najveća atrakcija parka je Svertifoss vodopad, u prevodu Crni vodopad. Drugačiji od svih vodopada koje smo videli na Islandu. Karakterišu ga stubovi bazaltne lave, poput onih na Giants Causeway-u u Severnoj Irskoj. Ime je dobio po crnoj boji stene vulkanskog porekla. 

Crni vodopad - Svertifoss

Na putu ka Rejkjaviku prolazimo područjem gde su česte prostrane plaže sa crnim vulkanskim peskom. Nastaju kao posledica vulkanskih erupcija koje tope glečere i uz velike poplave raznose pepeo i ostali vulkanski materijal po okolini. Često je dolazilo i do ozbiljnih poplava uz rušenja mostova, puteva i evakuacije stanovništva. Racionalni Islanđani su se dosetili da na takvim deonicama izgrade metalne montažne mostove sa jednom trakom.

Montažni most na jugu Islanda

Najjužnije naselje na ostrvu je selo Vik, 180 km od Rejkjavika. Najveće je naselje u krugu od 70 km, iako ima samo 290 stanovnika. Poznato je po najlepšoj crnoj plaži na Islandu, sa poznatim obeležjem - crnim stenama koje izviruju iz mora.

Vik

Vodopad Skogafoss je još jedna atrakcija na jugu Islanda. Nalazi se na nekadašnjim liticama morske obale. Vremenom se obala pomerila za oko 5 km kao posledica vulkanskih aktivnosti i napredovanjem obalske linije prema moru. Nalazi se na reci Skogar i ima pad od 60 metara.

Skogafoss (www.winterwonderland.is)

Putovanje po Islandu polako se bliži kraju. Uživamo u neobičnoj lepoti polja lave i nailazimo na trenutno najpoznatiji vulkan na ostrvu, "ubicu" aviosaobraćaja Evrope Eyjafjallajokull. 

U podnožju vulkana Eyjafjallajokull

Na putu ka aerodromu u Keflaviku prolaze mi kroz glavu slike svega što smo, moj dobar prijatelj i najbolji drug za putovanja, Bojan i ja videli na dalekom Islandu. Proputovali smo skoro celu Evropu, ali ovoliko prelepih mesta u jednoj zemlji još nismo videli. I opet nismo videli sve. Ostaje žal za nekim udaljenim i nepristupačnim delovima zemlje, bogatim čudima prirode. Island je magičan, lep, surov, dramatičan, neponovljiv... Mogao bih da nabrajam do sutra, ali znam samo jedno, vratiću se opet! Možete se kladiti u to!

KRAJ